U ćošak u vrtiću

Danas sam posle posla malo prošetala do Terazija, kako bih izabrala i kupila neke čizme na sniženju što mi se na žalost nije obestinilo i nakon toga čekam autobus na stanici.

Ulazim u prepun autobus, i to poslednja i  stojim kraj vrata. Na sledećoj stanici ulazi majka sa sinom koji ima, rekla bih oko 4 godine. Maleni ne želi da sedne na prvo sedište pokraj neke bake, možda zato što nema mesta za mamu.Mama ga uporno moli ali on ne želi i nakon nekog kratkog ubeđivanja ipak seda na sedište.

Mama mu kaže da nije bio dobar i da bi sada, da ide u vrtić bio pola sata u ćošku u kazni. Ja slušam i ne verujem šta priča. Nisam pedagog, moja rođena sestra „zvončica“ jeste, pa bi bolje ovu izjavu možda protumačila od mene ali meni kao roditelju je zaparala uši. Pre svega što se takve kaznene metode u vrtićima ne primenjuju,  a uopšte me ne čudi zašto neka deca stvore bespotrebnu averziju prema vrtićima kada roditelji prete nekim kaznama u istim.

Ne mešam se u način vaspitanja roditelja ali smatram da bi roditelji trebalo da pripaze šta pričaju svojoj deci.

Оставите одговор

%d bloggers like this: