Moje detinjstvo u tatinom rodnom kraju

Nedavno sam se prisećala svog detinjstva u maminom rodnom gradu Vranju i pisala o tome a sada bih se osvrnula na tatin rodni kraj. Moj taja je bio poseban čovek a sada je anđeo i njemu ću naknadno posvetiti poseban post.

Rođen je taja u jednom selu Lubare u Donjoj Dubici, sada pripada Federaciji BIH. Svaki raspust i letnji i zimski sam provodila u tom selu i za njega me vežu predivne uspomene. Zaista smatram, da je čovek,  koji nije detinjstvo provodio u selu kod bake i deke, uskraćen posebne radosti.

Prva sećanja me vezuju za bakinu i dekinu kuću koju sam mnogo volela i sećam se svake prostorije u njoj i sećanja mi sad deluju kao najlepši san.

Sećam se sobe gde smo spavali tata, mama i ja dok se gradila naša kuća i ormana boje trešnje od punog drveta. Sećam se drvenih stepenica koje su vodile na poslednji sprat, koje su nas decu, posebno radovale. Sećam se deke koji sedi u dvorištu jako smirenog ali i šaljivog, koji je nama deci, tada stalno pričao jednu istu priču i plašio nas sa ružnjikavim komšijom ukoliko nismo dobri.

Sećam se konja, kravica;), mirne belke i opasne šarulje koje sam se bojala zbog rogova i najviše se sećam mame kvočke sa svojim šarenim malim tek izleglim pilićima. To je za mene bilo nezaboravno iskustvo, slađe od svake igračke na svetu. Pilići su bili tako mali i svih boja da sam ih ja jurila po dvorištu fascinirana njima u nadi da ću uhvatiti bar jedno i maziti ga. Naravno da u tome nisam uspela jer je zaštita mame koke bila neverovatna:)

Sećam se, takođe, kada su mama i tata sadili krompir i šargarepu u bašti i vremena kada sam tražila krompir i vadila iz zemlje. Taj osećaj ne mogu opisati.Osećala sam se neverovatno. Svaki krompir je za mene bio kao dragulj.

Tamo sam jela najlepše jabuke. Male sitne, kiselkastoslatke. Tata je čak pokušao da gaji i lubenice ali su bile male poput dunja;).

Sećam se dugih šetnji sa tatom po veličanstvenoj netaknutoj prirodi gde pričamo i jedemo trnjine koje mi skupljaju usta kao da trnu;) Sećam se puteljka kojim smo šetali i zelenila. A ujutro kad se probudim vidim srne u bakinom dvorištu i mislim da sanjam.

Sećam se bake koja muze krave kojima nisam smela da prilazim. Pa onda milerama od mleka. Svežeg i preukusnog na najlepšim pitama koje su pravile strina Anđelka i teta Mara. I dalje mi je ukus u secanju a da ne pišem tek o ni malo lakom postupku mešenja i razvlačenja kora.

Sećam se kako je tata gradio kuću i kako sam pomagala. Dvorišta punog zelenila i trave. Sećam se kuće na dva sprata koju je tata sagradio i u kojoj smo posle boravili za vreme mojih raspusta. Prvi sprat je bio opremljen a drugi sa dve dečije sobe namenjen meni i sestri ostao je pun snova i nade. Ja sam izabrala sobu koja imala terasu i gledala na dvorište no na žalost nikada nije završena i osposobljena zbog rata.

Sećam se mrežaste ljulje ispred kuće, zelene boje u kojoj smo brat Voja, sestra Nena i ja voleli da obitavamo;)

Sećam se šetnji po selu sa tajom i pečenja kukuruza na vatri dok se ćaska sa komšijama i rođacima.

Pa sestre Bose i čika Pere kod kojih dođemo na sok i kafu a ona nam ispeče u rerni semenke iz bundeve koje su najlepše na svetu. Pa mi onda donese časopise da seckam slike dok oni pričaju. Pa onda se ganjam u dvorištu sa njihovim ćuranom, malo juri on mene, malo ja njega. Pa onda zadivljeno gledam čikine konje.

Sećam se odlazaka kod sestre Mire koja me je izvodila u grad kao svoju malu sestricu. Vedrine i osmeha čika Mirka koji je obožavao mog tatu a i on njega voleo kao rođenog brata. Pa kad me vode na najlepše ćevape sa lepinjom i lukom koje u životu više nisam jela tako ukusne poput tih.

Sećam se teče koji peca ribu pa je uveče pravi na roštilju. Mame i tate koji me gledaju da li sam dobro i da li mi je lepo. Tate koji me vodi svuda kao svoju prikolicu. I još mnogo toga što mi sada deluje kao san i zasuzi oči.

4 Replies to “Moje detinjstvo u tatinom rodnom kraju”

  1. Anđele,rasplakah se zbog ovog sećanja… 💖

  2. Divno sećanje. I uvek podstakne da se i čitalac vrati u neka svoja prošla doba…

Оставите одговор

%d bloggers like this: