Kad obojimo dan..💖

Često se pitam zašto ljudi vole iskrene ljude no ne vole da čuju istinu baš uvek, a očito jedno se suprotstavlja drugom.

Polazim od sebe. Volim iskrene ljude no opet ne volim kada se ta istina ( ukoliko smatram da mi neće prijati kako se izgovori ) ne upakuje lepo i izgovori. I ne mislim da je to loše. Smatram da je poželjno da ljudi porade na svojoj komunikaciji. Ukoliko od nekoga želim da saznam nešto ili ga upitam za nešto, naravno da očekujem iskren odgovor. Ukoliko nekog nešto ne pitam ili ne konsultujem, istina me i ne zanima previše tj. ne tražim i ne očekujem nikakav odgovor.

Meni baš ne prijaju ljudi koji se hvale svojom iskrenošću i samim tim daju sebi na značaju zbog toga a u stvari su često drski ili bezobrazni. Ne može se svaka istina baš ispljuniti a da se dobro ne sažvaće. U krajnjem slučaju ako se i kaže nešto što čoveku možda neće prijati bitan je način na koji se to kaže i da li je tražio mišljenje.

Isto tako, čini mi se da ljudi nekada i kada im se pomaže i čini usluga nesvesno traže neku manu ili grešku ili preispituju dobro delo tj. uslugu. Iskusila sam a i videla kod drugih da se često na zahvalnost zaboravi u traganju za nečim što će ih možda ubediti da usluga možda i nije najbolja, da su mogli i bolje.

To je slično sa onim kada činimo dobro i ispravno pa nam neko nešto zameri zbog jednog propusta kao da prethodnog dobrog nije ni bilo.

Isto tako ljudi su skloni da preuveličavaju stvari. Od muve slona naprave, a takođe se dešava da u danu punom zahvalnosti za lepa dešavanja nađu manu koja će biti dominatna stvar.

Evo npr. kada pođem od svog današnjeg dana, ukoliko želim mogu se fokusirati na jednu negativnu stvar, možda najobičniju sitnicu i uticati da opadne raspoloženje a mogu se opet prisetiti najobičnjih sitnica koje život znače i koje su mi obeležile dan i biti srećna i zahvalna na svemu tome.

Evo npr. sitnice koje možda nekom nisu bitne niti bi se osvrnuo na njih..no za mene jesu bitne jer one me upravo i usrećuju..Kada sam došla na posao dočekali su me zaposleni iz obezeđenja sa osmehom i pitanjem kako sam, uz dobro jutro. Svaka čast ( sitnica, no kada vidite da neki nemaju osnovnu kulturu vrlo je bitna stavka – postoje kolege koje ne umeju da kažu dobar dan ). Potom kolega koji se našalio i obojio početak jutra osmehom, pa čovek iz druge firme koji mi pravi društvo do pretposlednjeg sprata u liftu jer se bojim liftova ( baš tih u zgradi ), pa spominjana Mira koja kuva kafu ( odličnu, crnu domaću gorku ), pa čavrljanje uz kaficu sa moje dve divne koleginice Gocom magic unikat i Jecom, koje obožavam, pa poklončić najlepše želje, čokoladica od vagice Olje koleginice, osmesi svih u kancelariji koje izazovem – to mi je posebna draž, kad nasmejem moje divne cimerke u kancelariji, pa kupovina poklona za dete u prodavnici igračaka u radnji pored posla, susret sa koleginicom Majom koja kaže da joj susret samnom ulepša dan, kupovina prstena za mene od bakra – ručni rad koji me posebno raduje.

I tako od sitnice do sitnice..dan se obojio predivnim bojama i ljudima:)

2 Replies to “Kad obojimo dan..💖”

  1. Divan, divan tekst! 💖

    1. 😘😘😘💟💟💟

Оставите одговор

%d bloggers like this: