Vranje !!!

Kao mala a ponajviše tokom srednje škole obožavala sam da idem u mamin rodni grad. Mirisi koje mirišem i udišem ovih dana mi vraćaju uspomene na taj grad i period boravka u njemu.

Ništa mi nije bilo važnije od putovanja i boravka u gradu Vranje za vreme zimskog i letnjeg raspusta.

S obzirom da sam boravila kod tetke, ujke ili sestre u njihovim kućama, to mi je uvek bila posebna draž, jer sam ja odrasla i živela u stanu. Zato, i dan danas kada prođem pored kuće u kojoj se lože drva i osetim miris drva koja gore,  naježim se od emocija koje bujaju i podsećaju na grad Vranje.

Sećam se, da sam u sred zime pristajala čak i da spavam u sobi kod tetke, koja se ne greje samo da bih bila tamo. I naobučem se za spavanje kao da sam krenula na skijanje samo da bih bila u tom gradu, ništa mi nije smetalo. Pa onda budem par dana kod sestre od ujaka Lide sa kojom ćaskam do pola noći, nakon šetnje korzoom, uz grisine i eurokrem, pored kamina;) Pa provodimo vreme zajedno i uživamo pričajući o našim simpatijama, naročito mojoj iz Vranja zbog koje i dolazim u taj grad:)

Vranje je mali topao grad pun istorije i kulture koji je opevan u pesmama, opisan u romanima, čije srce kuca u ritmu truba i daira.

Vranje je grad u kome je rođen čuveni pisac Bora Stanković. Njegova kuća je mesto koje se mora posetiti i samim tim doživeti duh starog Vranja. Isto tako i zgrada Narodnog muzeja – Pašin konak,  stari amam, beli most, spomenik Bori Stankoviću u centralnom parku kao i spomenik Staniši Stošiću, koji još nisam videla.

Staniša Stošić je moj omiljeni pevač, verovatno zato što je i pevao pesme tog kraja. Pored njega veoma poznat bio je i trubač Bakija Bakić. Vranje je poznato po svom folkloru, poznat je i vranjanski čoček od koga mi srce i noge podrhtavaju i igraju same.

Vranje je poznato i po specijalitetima, čuvenim praznim pitama ili punjenim sirom i prazilukom, koje su savršenstvo ukusa, i propeć.

Kada god sam dolazila u Vranje sve moje tetke, ujne, sestre su obavezno mesile pite u znak dobro došlice, koje sam ja ručkala sa ogromnim uživanjem i neizmerno im se radovala;)

Vranje je poznato i po župskoj klimi koja je pogodna za uzgoj dobrih sorti grožđa a samim tim i vina, a to znam iz ličnog iskustva jer mi je rođeni deda imao vinograd najboljeg belog i crnog grožđa a i vina. Šira je prvi alkohol koji sam okusila a možda i najukusniji. Deda je pravio odlično vino, i moj tata ga je obožavao.

Moja mama je odrasla u kući blizu centra Vranja kod stadiona, koja je za mene bila i ostaće muzej. Zbog svega što su ti zidovi čuli i videli. Mama je kao najmlađe dete predivnih, plemenitih i predobrih ljudi ( bake i deke ), odrasla u kući sa ( za mene ) najlepšom terasom i sobama. Sa najlepšim dvorištem u kome je kao u Brankovoj pesmi raslo i rađalo sve, počevši od jagoda, mušmula, grožđa, kajsija, breskvi, kruški, paradaiza. Sa dvorištem punim cveća.

Deka sa divnim plavim očima, učesnika oba rata, porotnik u sudu, plemenit i vrlo pametan čovek. Jako mudar i praktičan. Žao mi je što nisam imala priliku da više vremena provodim sa njima ( sem za vreme  raspusta). Pamtim ga kako u poznim godinama sam kiseli mleko i odvaja mi da jedem svako jutro. Baka, anđeo, predobra žena. Tetka krhka kao lane koja me je dočekivala kao svoje dete.

I sada kada pomislim na Vranje, naježim se zbog prelepih uspomena koje nosim u sebi.

Uspomene od čuvenih semenki, šetnji korzoom, pogleda sa Pržara, druženja sa ljudima koji su slušali rok i pop u vreme dok je skoro ceo Beograd slušao folk.

I tako..od mirisa zime..nastade tekst..jer uspomene pišu tekstove pa i romane:)

 

 

2 Replies to “Vranje !!!”

  1. Moja Veja krhka ko lane….rasplaka me, moja Mikice! Tvoja Anci

Оставите одговор

%d bloggers like this: