1. noć sa svojom bebicom kod kuće

Nikada neću zaboraviti prvi dan kod kuće, po izlasku iz porodilišta sa malim princem.

Muž je došao po nas, pedijatrijska sestra ga je presvlačila a ja sam posmatrala dok je tata fotografisao.

Onda ga stavljamo u nosiljku i na 40 stepeni ulazimo u kola i idemo kućici. Mali princ se nije čuo. Kod kuće nas čekaju obe babe, vidno uzbuđene zbog mališe.

Mali princ samo spava i ručka. A šta će beba uostalom da radi?! Tata zbunjen po malo, ja umorna i presrećna, gledamo ga i uživamo.

Kad je došlo vreme da ga presvučem, prisećam se lekcija iz porodilišta a tata vidno već pod stresom, pita me kako nisam već naučila osnovnu stvar, na šta ja odreagujem tako što presvučem bebu kao da sam je već sto puta presvlačila. Istina je da je sve sa svojom bebom mnogo lakše. Pre moje bebe nisam smela da uzimam bebe u ruke, strahujući da ih neću uzeti kako treba zbog položaja vrata i glavice, no sa svojom bebom je sve drugačije. Nema straha i panike.

Uveče smo jedva zaspali od adrenalina jer smo se pitali šta sada. Došao je mali princ, majušni mačak koji zavisi samo od nas. Stavili smo ga u krevetac do nas i osluškivali. Svaki zvuk nam je bio poseban doživljaj a partner je znao sve zvukove malog princa da imitira;). Na svaki zvuk smo reagovali, naročito ja, jer sam u bunilu nekog nazovi spavanja, na svaki šum reagovala ustajući iz kreveta da vidim da li je sve u redu. I kad god bi se čuo ja bih ga dojila iako verovatno nije bio stalno gladan. No, šta zna majka 1. deteta;) Nije ni čudo što je za prvih mesec dana dobio na težini 1kg800 grama.

Sećam se, te večeri kada smo taman zaspali, čujem malog princa kako se meškolji i pogledam ga da vidim da li je sve u redu i vidim svog muža koji u bunilu od spavanja od svega 15 minuta, ustaje i uzima knjigu o bebama i počinje da lista da nađe uzrok i razlog meškoljenja, pa i savet šta raditi u tim slučajevima;). Gledam i ne verujem, smejem se dok Goran lista i traži odgovore i mislim se ako će ovako svake noći da reaguje biće to besane noći za njega.

Srećom nije, prva noć je izgleda bila obeležena nabojem adrenalina, a od druge je sve bilo lakše.

Koliko god da su ponekad naporni ti prvi dani, de facto su i jedni od najlepših životnih iskustava.

Оставите одговор

%d bloggers like this: