Kolačići iz Pekinga

Kum nije dugme, poznata je naša narodna izreka. I nije;).

Još kad donese kolače iz Pekinga;) ne samo da nije dugme, nego je car ( ne poslednji kineski, nego naš porodični );)

Juče smo konačno otvorili kutiju sa kolačima koje smo pre neki dan dobili od kuma,  koji je bio na odmoru u Kini. Fascinirana sam pakovanjem istih, koje je na prvi pogled jednostavno, a u stvari je originalno jer odražava njihovu kreativnost i autentičnost.

Papir krem boje sa nalepnicom crvene boje koja je ispisana kineskim slovima. Vezano konopcem. Unutra kolači upakovani u providne kesice ispisane takođe kineskim slovima.

Otvaramo kesice a unutra kolači mekani ( teksture poput baninijevih voćnih poljubaca ) na kojima opet nešto piše – možemo samo da nagađamo šta;)

Svaki je punjem nekim posebnim filom. Jedne su sa suvom smokvom, druge sa kakaom, treće sa kokosom…i tu smo stali. Ostavili smo nešto i za večeras da se zasladimo 😉

Bila sam presrećna zbog poklona, kao malo dete kada dobije igračku, pre svega jer je u pitanju nešto novo i nepoznatog ukusa, pa izaziva osećaj ushićenja ne samo zbog pakovanja, nego i zbog ukusa;)

Srećna sam što umem da se radujem malim stvarima;) i moram da priznam da ponekada imam veci osećaj uzbuđenja i ushićenja upravo kod tih „sitnica“ koje život znače.

 

 

One Reply to “Kolačići iz Pekinga”

Оставите одговор

%d bloggers like this: