Osmeh za dobar dan

Ne znam da li delite samnom mišljenje, (apropo prodaje i prodavaca u prodavnicama) , da , ukoliko prodavci nisu ljubazni i uslužni bolje je birati drugo mesto za kupovinu i  više se ne vraćati u istu radnju.

Dešavalo mi se, da, kada uđem u neku prodavnicu, kupim nešto, makar i sitnicu, kao zahvalnost za trud i ljubaznost prodavača, a isto tako dešavalo mi se da izađem iz radnje, a da nisam pošteno ni zakoračila kada vidim da neko ne želi ni da se osmehne, a kamoli na lep način primi i usluži kupca.

Nedavno sam kupovala tepih u jednoj maloj radnjici u kraju. Prodavac je bio uslužan, pokazao nam koje vrste tepiha ima i posavetovao nas koji je najbolje uzeti jer imamo malu decu ( zbog čišćenja ), no kad smo došli drugi put sa decom, njemu se izraz lica promenio.

Dok smo birali tepih on je sve vreme bio u panici gde su deca, (kao da su u pitanju kerići koji treba da obave nuždu na sred njegovih tepiha) i jedva se skoncentrisao na prodaju.

No, brzo smo izabrali model i u momentu dok sam pisala čekove on je stigao nekoliko puta da opomene malog princa samo zato što se naslonio na tepih i to sa izrazom lica i bojom u glasu kao da se slomio kristalni luster, na šta sam ja zastala i zapitala se da li da nastavim da pišem čekove, ili mu se zahvalim na saradnji i izađem iz radnje. Odlučila sam ipak da ispišem čekove jer mi je tepih bio preko potreban no znam da kod njega neću više pazariti.

Smatram da prodavci kada prodaju nešto, bez obzira da li je privatnik ili ne, treba da budu na usluzi kupcu uz maksimalnu ljubaznost i osmeh koji ništa ne košta.

Ako to ne umeju zaista ne znam zašto se bave prodajom ?!

Isto tako, posebno sam alergična na ženske osobe koje te odmere od glave do pete kada uđeš u radnju,( valjda proučavaju mogu li proceniti imovinski status osobe na osnovu njene garderobe) , pa na osnovu toga biraju način komunikacije?!

Pre neki dan sam u jednoj radnji kupovala čizmice. Jedna prodavačica je bila uslužna i komunikativna, da kažem iznenađujuće prijatna. Druga je bila ćutljiva pa joj se sad i ne sećam lika jer se ponašala kao da joj se nije radilo, dok je treća vikala vidno iznervirana zbog nekog događaja koji je na nju uticao. Dve devojke,koje su bile potencijalni kupci, su izašle iz radnje, verovatno u strahu da se prodavačica ne razbesni u svom besu i na njih, a ja sam namerno ostala i gledala modele.

Došla sam da kupim čizmice i ne odustajem od toga ako usluga bude dobra. Spremna sam bila da joj kažem par reči ukoliko mi se obrati nervozna. Srećom nije.

Čizmice sam kupila jer sam bila lepo uslužena od strane jedine devojke koja je očito jedina znala kako se posao završava.

Svakako sam nailazila i na prodavce koji su maksimalno ljubazni i prijatni što naravno ostavi dugotrajan utisak. O tome sam tj. pojedinim osobama već pisala.

Kakva su Vaša iskustva;)?

 

 

2 Replies to “Osmeh za dobar dan”

  1. I sama sam vise puta htela da pisem na temu „ljubaznih“ prodavaca. Licno su mi omiljeni oni koji rade u skupim u prodavnicama (za koje znamo koliko zaradjuju) pa kupe odecu doticne marke na 12 rata, a onda odmeravaju i gledaju s podsmehom svakog ko udje u radnju jer nema duks od 15 hiljada. Davno sam zato prestala da idem u Najkove i slicne prodavnice. Tema je pun pogodak!

    1. Hvala Aleksandra na komentaru.
      Gnušam se nadmenih prodavaca ( ničim izazvano ) koji skeniraju pre prodaje. Mislim da prodavac u svakoj radnji bez obzira na brend treba da bude profesionalan i kulturan.

Оставите одговор

%d bloggers like this: