Decu ne donose rode, već ih rađaju majke:)

U mom okruženju na poslu trenutno se nalazi mama jedne trudnice. Njena briga o plodu od momenta od kada je saznala da je trudna me podsetila na moju nekadašnju brigu još od momenta kada sam 1. put saznala da sam trudna.

Iskreno, kada bih trebala da stavim na papir 10 najlepših događaja u mom životu, svakako bi jedan od njih bio trenutak kada sam prvi put ugledala dve linije na testu trudnoće. Taj osećaj se ne može opisati. Adrenalin koji se jednom u životu oseća, dok čekaš da se pojave dve crtice, a kad se pojave, toliko te obuzme da podseća na reči Đoletove pesme “ ..okreni taj ringišpil u mojoj glavi..“:)

Posle toga sledi euforija saopštavanja lepe vesti najbližim i najdražim, mami i sestri pa onda kao šlag na torti, budućem tati;)

Sećam se da sam, jutro kada sam saznala da sam trudna otišla odmah do labaratorije, pre posla, da proverim BetaHcg, da se uverim da je test pokazao pozitivan rezultat. Tih par sati sam bila u nekom lebdećem stanju dok nisam dobila rezultat;)

Uraaaa…Beba je u stomaku:) Onda sam posle posla otišla pravo u dom zdravlja da zakažem ultrazvuk kod ginekologa, pa po kolače i onda kod kuće da saopštim mužu divnu vest. Kako sam izdržala da mu ne kažem ceo dan lepu vest, ne znam ni sama, valjda je jača bila želja da mu vidim reakciju, od one da je čujem;)

Sećam se svakog trenutka, mesta, pokreta, položaja u trenutku kada sam mu saopštila lepu vest i kako se nasmejao i zbunio i seo na pult u kuhinji;) Dobro je da je seo..ipak se čekalo prvo dete;) I pored dva zadržavanja kratkotrajna u bolnici zbog nailazećih problema mali princ je bio jak i rodio se mali lavić:)

Kada je mali princ imao 16 meseci opet su se pojavile dve crte na testu trudnoće. Koliko je emocija bila jaka, sećam se celog tog dana,  čak i šta sam imala od garderobe na sebi,  bordo bluzu i sećam se da sam plakala od sreće ali me je pomalo i strah obuzeo jer je razlika po mojim kriterijumima bila mala od momenta porođaja do ponovnog testa.

Sa najbitnijim ultrazvukom smo malo okasnili jer je doktor imao neke obaveze pa smo tek u nekoj 13. nedelji trudnoće saznali da moram da prekidam trudnoću:(. Ne bih vam opisivala taj bol koji sam tada doživela i nedelju dana kasnije  baš za našu slavu „Sveti Nikola“ ležeći u bolnici. Na dan izlaska iz bolnice tražila sam informaciju od doktora kada mogu opet planirati trudnoću jer je telu trebalo vremena da se odmori a meni i pored svega što sam preživela nije bilo do čekanja ali sam znala da moram biti strpljiva.

Nakon godinu dana sam na žalost imala spontani i ponovo izgubila bebu. Nikakvih naznaka nije bilo, na ultrazvuku su nam saopštili da bebi ne kuca više srce. Ležeči opet u bolnici sa trudnicama koje održavaju trudnoću, pomišljala sam da bih se rado menjala sa njima i da mi ništa ne bi smetalo, ni povraćanje, ni mučnine, ni prljav wc, ni ogroman stomak, ništa, samo da beba bude u redu…A pritom meni tako nešto nikada nije ni smetalo, u svakom trenutku trudnoće sam uživala. ..I to je prošlo.

Svi su mi govorili da sam bila dovoljno hrabra  i da ne treba više da razmišljam o bebi. Ja nisam mogla da se pomirim sa tim jer sam svim srcem želela još jednu bebu.

U to vreme sam u kraju upoznavala devojke koje je zadesila slična sudbina kao moja i koje su nakon preživele aginije uspele ponovo da dobiju bebu. Kao da ta poznanstva nisu bila slučajna jer ulivala su mi nadu i još veću želju da ne odustajem.

Posle par dana od 4. rođendana malog princa rodio se mali šef 💟💟💟

Trudnoća je bila održavana i sa svim mogućim pratećim analizama protekla uredno. Ništa se nije prepuštalo slučaju, od prvog testa pa do porođaja.

I zaista, po ko zna koji put ponovilo se čuveno “ pazi sta želiš..možda ti se ostvari…“

Da nije…sigurno bi usvojili dete…čak smo se  i nedavno muž i ja nosili mišlju da usvojimo dete,  jer kako reče Ljubivoje Ršumović “  deca su ukras sveta“ .

I zato uvek savetujem trudnice da ne paniče, da se nadaju pozitivnom pa čak i ako se desi nešto što nisu očekivale da ne odustaju jer je verovatno tako trebalo da bude jer priroda sama pravi selekciju i da samo budu pozitivne i uporne.

I uvek kažem trudnicama da nikada ne iznose primedbe na neke nepotrebne sitnice ( mučnine, stomak i slično ) već da uživaju u trudnoći ( za mene najlepši životni period ) i raduju se bebi.

I drage moje nikada ne odustajte ako želite bebu jer decu ne donose rode:)!!!

 

Оставите одговор

%d bloggers like this: