Da li je teško biti fin?

Često pričam sa koleginicama, prijateljima, mužem, o temi čistoće u gradu Beogradu.

Da stavimo sa strane pitanje redovnih i vanrednih dolazaka zaposlenih u gradskoj čistoći, postavlja se drugo, mnogo bitnije pitanje, a to je održavanje ovog grada čistim od strane ljudi koji u njemu žive.

I dalje ne mogu da shvatim zašto se pojedinci ne ponašaju prema asfaltu na kome svakodnevno koračaju, kao prema svojoj kući i vlastitom parketu. Ne verujen da kod kuće bacaju žvake ili papiriće na pod, da ne spominjem ostatke hrane i kese raznoraznih proizvođača grickalica i flaše od sokova i ostalog?!

Kada odete sa decom u dečiji park, molite Boga da isti bude čist. U suprotnom deca će možda pipnuti svakakav prljav sadržaj od opušaka do flaša piva. Zato u poslednje vreme i izbegavam decu da vodim u parkiće jer se tamo svašta može videti. Možda bi gradska čistoća trebala da bude ažurnija kada su mesta gde se deca igraju u pitanju.

Osim ovih nesavesnih i nekulturnih građana koji bi trebalo da dobiju najpre neki vid propusnice/dozvole življena u Belom gradu, bez obzira na mesto rođenja, kao garanciju da će isti čuvati i održavati kao dobri domaćini, takođe me izuzetno nerviraju vlasnici pasa koji ne kupe izmet za njima.

U prethodnom naselju viđala sam jednu gospođu koja je u dečiji ograđeni parkić, ujutro kad nema nikoga u njemu, dovodila svog psa. Posle podne bi naravno moje ili neko drugo malo dete obavezno nalazilo ono što za svojim psom nije htela da pokupi. Na ulicama, na svakom drugom koraku možeš ugaziti u izmet što pasa lutalica što kućnih negovanih kuca.

Tri puta sam u životu videla da je neko pokupio izmet svog psa i imala sam želju da im priđem, čestitam na lepom ponašanju i zahvalim što ne prljaju grad. Na žalost oni su u manjini i na njih uvek gledamo sa divljenjem a neki sa čuđenjem.

Žalosno je što vlasnici pasa ne prihvate sve odgovornosti koje kuca za sobom povlači. A to je briga o njemu kao o detetu, ali i briga o mestu življenja.

Sve u svemu, ne znam da li je stvar nekulture ili nemarluka, pre bih rekla nekulture, trebalo bi urediti možda nešto drugačije da se i ovi nekulturni ili nemarni nauče lepim manirima i održavaju svoj grad čistim, jer kod nas očito krilatica „nije teško biti fin“ baš i nije primenljiva.

Skoro sam gledala intervju Bore Čorbe u kome spominje kako živi u Sloveniji kod žene i svakodnevno šeta njihovog kerića i kupi izmet za njim. Izrecitovao je i pesmicu na tu temu. Pa se onda pitam da li bi to radio i u Beogradu ili je to kod Slovenaca možda drugačije uređeno?!

U svakom slučaju i dalje se nadam da će se ljudi dozvati pameti i brinuti o sredini u kojoj žive.

2 Replies to “Da li je teško biti fin?”

  1. Miki svako put kad nesto napises ja vidim koliko seNorveska razlikuje od Srbije…sto se tice ove teme u Norveskoj svaki vlasnik nosi na ruci privezane kese i ide i skuplja iza svoga psa. Ako se desi da se jednom to zaboravi npr ovde oko zgrada dize se skupstina stanara na noge i pocinju mejlovi da se razmenjuju na temu kako npr.garaza nije toalet i slicno i kako ti sto imaju kucne ljubimce moraju da snose odgovornost za ciscenje itd itd. A kao sto rekoh u 99% slucajeva se takve stvari ne desavaju…

  2. Dule, vratiće ti se sećanje kada dođeš u Beograd. Naš grad je divan i šteta što nije i beo kako u nazivu piše, a sve zbog nemarnih ljudi. Ne znam koliko bi vremena nama trebalo i da li bi uspeli tako da se organizujemo kao u Norveškoj, no svakako bi bilo poželjno.

Оставите одговор

%d bloggers like this: