Šta je u stvari važno ?

Verujem da se svi roditelji koji imaju decu u školi ( u vrtićima to još nije zastupljeno ) susreću sa željom i potrebom dece da prate savremene trendove u tehnologiji i poznate brendove odeće i obuće.

Kod roditelja odličnog materijalnog statusa to i neće biti veliki problem jer mogu da proprate dečije želje i potrebe ukoliko naravno to i podržavaju. A zašto u kranjem slučaju i ne bi ukoliko je u ponudi zastupljen kvalitet onoga što kupuju.

Kada sam ja bila srednjoškolka takođe su postojali brendovi koji i sada postoje kao vrhunski, no ja nisam imala želju da ih u tom trenutku imam niti sam zbog toga patila. Bila sam dovoljno zrela i svesna da mi mama i tata to ne mogu priuštiti kao nekima i katkad bih maštala kako ću jednog dana sama sebi to omogućiti. Hvala Bogu pa jesam.

U svakom slučaju nisu se pravile razlike između dece na osnovu imovinskog statusa niti su se deca grupisala po tome da li nose nike original ili nike kupljen kod kineza.

Bitno je bilo kakav si drug i grupisanje je bilo u skladu sa muzikom koju slušaš, senzibilitetu, interesovanju i slično a ne po tome da li nosiš poznat brend ili ne.

Danas je, čujem od okruženja čija deca idu u školu, situacija drugačija. U grupice čije su vođe deca imućnih mogu biti primljeni samo oni koji mogu da ih prate u pogledu tehnologije i odevanja. Roditelji, da bi deca bila prihvaćena, zadužuju se i omogućavaju deci da prate trendove iako nisi u mogućnosti. I tako sve to stoji na klimavom štapu. Detetu se daje lažni osećaj važnosti a roditelji se zatrpavaju u dugovima do guše.

A šta je sa onim roditeljima koji uopšte nemaju mogućnosti čak ni da se zaduže? Njihova deca možda neće biti prihvaćena u društvo brendiranih ali će možda iz svega toga izvući pouku šta u stvari ćini prave vrednosti.Tada je najbitnija komunikacija između roditelja i dece kako bi ih roditelji uputili da ima mnogo bitnijih stvari na kojima treba da rade i da se usavršavaju, bitnije od ušivene etikete na majici i dugmića na nekom mobilnom telefonu.

Svi smo rođeni goli i svi smo jednaki. Ostalo je samo nadogradnja na osnovu sreće, truda kao i mogućnosti.

Zato smatram da se treba konstantno baviti decom.

Oni koji imaju mogućnosti da deci ispunjavaju sve želje, treba da nauče i ukažu deci na različitost, da nisu niti trebaju svi biti isti, da ih nauče empatiji i ukažu im na činjenicu da nisu važni zbog toga šta nose ili obuju, već da mogu biti važni zbog toga što su dobri drugari, koji će kao takvi, postati dobri ljudi.

Oni koji ne mogu da priušte ili se trude da priušte svojoj deci nešto samo zbog trendova koji nameće krem društvo, treba da  da nauče decu da bogatstvo ne znači samo materijalno. Ono može da znači duhovnost, plemenitost, saosećanje, dobrotu, znanje i još mnogo toga.

I sigurna sam kada bi svi roditelji radili sa svojom decom, komunicirali, upućivali ih na prave vrednosti, razlike među njima u njihovim glavicama ne bi ni bilo. Uostalom oni su samo model ponašanja njihovih roditelja, sunđeri koji sve upijaju i oponašaju.

Zato roditelji budite na zadatku da formirate dobre ličnosti kako bismo imali zdravo društvo.

2 Replies to “Šta je u stvari važno ?”

  1. Heya i am for the first time here. I came across this board and I find It truly useful & it helped me out a lot. I hope to give something back and aid others like you aided me.
    Anonymous links

Оставите одговор

%d bloggers like this: