Deka skitnica

Juče nakon predstave, mali princ i ja smo bili na ručku u Meku.
Naravno nisam zagovornik ove vrste hrane no jako retko sam ìšla u detinjstvu u isti pa mi je sad možda i veće zadovoljstvo što mogu katkad da odem sa porodicom na klopu.
To katkad, sigurna sam, ne može da škodi.
Seli smo i počeli da ručkamo kad se iznenada pojavio jedan starac koga sam već zapazila taj isti dan na Terazijama ispred nekog restorana brze hrane kako stoji i verovatno čeka da mu se neko smiluje i udeli mu hranu.

Prolazio je polagano pokraj našeg stola i mali princ je razvukao svoj osmeh i rekao mi „mama vidi deku“, a ja sam ga pogledom ućutkala plašeći se reakcije ili postupka deke skitnice.

No, on se samo nasmejao i pogledao nas i rekao..eh detinjstvo..i produžio pravo.

Posle me je mali princ pitao što sam ga ućutkala i objasnila sam mu da sam se i sama zbunila i da možda nisam trebala…no da moramo biti pažljivi jer ne poznajemo deku.

I stvarno pomislim, Bože koliko je lepo to detinjstvo, kada su svi isti i kada nema razlike ni predrasude, kada je deka samo deka a ne skitnica ili alkoholičar.

Zato ja znam da uživam sa svojim dečacima jer ponovo preživljavam sa njima čari detinjstva kada te oni iznova uče jednakosti, iskrenosti i dobroti.

2 Replies to “Deka skitnica”

  1. Gordana Canovic says: Одговори

    Detinjstvo… Kada ga se setim. Tata oficir, čitaj stalna selidba. Prvo Zagreb, gde smo dan ugledale moja sestra bliznakinja i ja, pa Jastrebarsko, pa Ljubljana, pa Vrhnika, pa Banjaluka… I da, u svim gradovima detinjstvo je bilo isto – iskrenost, neiskvarenost, naivnost…

    1. S obzirom da sam i ja oficirsko dete znam kako je imati oca koji je često na terenu. Moj otac je dobio prekomandu u Kninu kada je i postao pukovnik ali je mama odlučila da nas tri ostanemo u Beogradu tako da smo par godima bili odvojeni;( Da li je bolje ili nije ne znam?!
      Poseban tekst ću posvetiti ocu i detinjstvu.
      Hvala Vam na komentaru.

Оставите одговор

%d bloggers like this: