Pravila lepog ponasanja

Pre par dana…moj mali princ ( starijem detetu je pseudonim mali princ ili plavi cuperak a mladjem mali sef :)) i ja ulazimo u autobus..vracamo se iz bioskopa. Autobus pun ljudi..ocekivano sva mesta popunjena. Detetu niko ne ustaje..prave se da ne primecuju ..pa cak i oni koji primecuju..briga ih..u prevodu ne znaju ili ne zele da znaju pravila bon tona. Posle nekog vremena reaguje jedna zena oko 60tak godina..“pa zasto niko ne ustaje ovom detetu“? ..Svi se gledaju i na kraju ustaje devojka koja je najbliza nama i prevrce ocima  sa komentarom ..“radim u trgovini i stojim ceo dan“ ..dok baba pored nje komentarise “ pa bilo je i mladjih“…dok mladji par blizu nas ne reaguje..

Moj mali princ napokon seda i ja se pitam kako je moguce da moje malo dete zna recnik lepog ponasanja koja je naucio iz knjige Filipa Zalbera- vulkancic izdanje, (koje toplo preporucujem mamama da kupe svojoj decici) a pojedini odrasli to ne znaju?!

Posle par minuta mali princ me pita sta pise na nalepnici iznad njegovog sedista gde je nacrtan neki cika sa kapom i brkovima..Na nalepnici pisu pravila ponasanja pre ulaska u autobus..u autobusu i nakon izlaska…i posve mi bese jasno zasto bas tu stoje…iznad glava putnika kao podsetnik lepog ponasanja..na koje su pojedini zaboravili da postoje…

 

 

Slika preuzeta sa sajta Detinjarije.

%d bloggers like this: